Истраживање и статистика
Алармантни подаци:
У свету близу осам процената од укупног броја домаћинстава води самохрани родитељ, у 84 одсто случајева мајка. То је 101,3 милиона самохраних мајки, односно мајки које живе саме са својом децом – и ове бројке су све веће. У Србији има више од 130.000 самохраних родитеља, чија су деца млађа од 18 година, а 80% су самохране мајке. Оваква статистика показује да жена на својим плећима носи главну одговорност за одгајање деце и материјални опстанак породице. Већа вероватноћа је да овакве мајке живе у сиромаштву него ли брачни парови и стопа сиромаштва код ових мајки је готово три пута већа него код брачних парова.
Нажалост, једнородитељство у последњим деценијама доживљава пораст и погађа како развијене тако и у земље у развоју, макар и из различитих разлога. Удео домаћинстава са једним родитељем креће се од шест одсто у Европи и Североисточној Азији и Централној и Северној Азији до једанаест одсто у Латинској Америци и на Карибима. Око 3.4% мајки без оца је млађе од 25 година што њих чини нарочито угроженим.
У свету близу осам процената од укупног броја домаћинстава води самохрани родитељ, у 84 одсто случајева мајка. То је 101,3 милиона самохраних мајки, односно мајки које живе саме са својом децом – и ове бројке су све веће. У Србији има више од 130.000 самохраних родитеља, чија су деца млађа од 18 година, а 80% су самохране мајке. Оваква статистика показује да жена на својим плећима носи главну одговорност за одгајање деце и материјални опстанак породице. Већа вероватноћа је да овакве мајке живе у сиромаштву него ли брачни парови и стопа сиромаштва код ових мајки је готово три пута већа него код брачних парова.
Нажалост, једнородитељство у последњим деценијама доживљава пораст и погађа како развијене тако и у земље у развоју, макар и из различитих разлога. Удео домаћинстава са једним родитељем креће се од шест одсто у Европи и Североисточној Азији и Централној и Северној Азији до једанаест одсто у Латинској Америци и на Карибима. Око 3.4% мајки без оца је млађе од 25 година што њих чини нарочито угроженим.
Са каквим се тешкоћама суочавају самохране мајке?
Ове мајке зачас могу изгубити посао и после не могу наћи запослење и губе економску сигурност. Недостатак материјалних срестава изазива стрес, нервозу и лишава слободе избора. Самохране маме су склоније осећању кривице што немају да пруже довољно својој деци. Најгоре је кад их оставе да чекају помоћ деци која никада не стигне, или оне морају платити адвоката за тужбу да би биле исплаћене.
Према анкети „Pew“, 59% мајки са пуним радним временом каже да нису довољно слободне. Самохраним мамама је још теже ускладити посао и чување деце. Самохранитељица мора све сама, и да се брине за децу, и да их обезбеди.
Према анкети „Pew“, 59% мајки са пуним радним временом каже да нису довољно слободне. Самохраним мамама је још теже ускладити посао и чување деце. Самохранитељица мора све сама, и да се брине за децу, и да их обезбеди.
Како би очувала децу, она често нема другог избора осим да ради прековремено. Стога ускладити радне обавезе са чувањем деце јесте главни проблем који се у самохраности мора решити.
Један од најтежих делова оваквог материнства су временски приоритети и усредсређивање на бригу о себи. Већина запослених мајки осећа исцрпљеност од сталне бриге да се задржи посао и да деца морају имати додатну наставу. Сам чин бриге о беби и радних одговорности може бити мучан — и емоционално, и за свест, и психички.